Kultura

Komedija “Svetozar Treći” u misiji očuvanja duše

18.11.2022 | 13:02 Komedija “Svetozar Treći” u misiji očuvanja duše

Monodrama “Svetozar T’reći“ NAS Teatra iz Gornjeg Milanovca, koja je izvedena na sceni Gradskog pozorišta u Foči, na komičan način prenosi važne životne poruke, a najvažnija je da moramo sačuvati svoju dušu, rekao je Radio Foči nakon predstave glumac Ivan Perković.

Ova višestruko nagrađivana komedija o srpskom seljaku u poznim godinama, koji je doživio kliničku smrt i imao priliku da čuje koliko svojim najbližim uistinu nedostaje, odnosno ne nedostaje, nasmijala je fočansku publiku i natjerala je da se zamisli o neprolaznim vrijednostima i suštini življenja.
Perković kaže da je Svetozar, kojeg on tumači, imao priliku da čuje i vidi ono što ne bi trebalo da čuje i vidi.
„Kako njega vide i komentarišu njegovi sinovi i žena, na koji način žele da ga sahrane, što ga najviše i boli, jer je on zamislio svoju sahranu drugačije, a oni hoće da to sve isfušere. Mi nešto mislimo kako ljudi imaju neko viđenje nas, a ustvari mi ne znamo kako, mi samo imamo svoje viđenje sebe u drugima“, kaže Perković.


On dodaje da najveća komedija nastaje kada se Svetozar probudi i vrati se u život, a ukućani i rodbina još više se uplaše nego kada su mislili da je umro.
Perković konstatuje da nas sve čeka dva metra sa metar i da nam Svetozar u ovom brzom vremenu življenja poručuje da moramo voditi računa da ne ocrnimo svoju dušu i da naučimo razdvajati važno od nevažnog.
„Jer je duša ono jedino što ostaje poslije nas i jedino što se računa“, ističe Perković.
Predstava ismijava i osuđuje dvoličnost u ljudima, a nastala je prema tekstu „Kad umreh onomad“ LJiljane Bralović i u režiji Mihaila Kostadinova.
Perković navodi da današnji način življenja vodi ka individualizmu, od kojeg dolazi i otuđenje među ljudima, ali da je u prirodi čovjeka da ne bude sam, pa vjeruje da će se sve to vratiti i da ljudi to polako shvataju.
„Možda smo u koroni shvatili  koliko je čovjeku potrebno društvo i sloboda. Meni ništa teže nije palo nego taj zatvoreni vikend, ne možeš da vidiš ljude, da se krećeš“.
Dodatna vrijednost predstave je jezik na kojem je ispričana, jer Svetozar govori ijekavicu sa dosta arhaizama.
„Dosta starijih ljudi u Šumadiji je govorilo ranije ijekavicu i to se vremenom nekako gubilo. Čak i moj deda je govorio ijekavicu, i moja baka i dan danas govori, ali zato moja majke ne govori. Generacijski je to nestajalo i to je još jedna drgocenost ovog teksta, jer na neki način nastoji da očuva to i u Srbiji, mnoge stvari lepše zvuče kada se govore ijekavicom“, rekao je Perković.

Izvor: Radio Foča

Podijelite vijest: